KrivJeDolar
16.02.2006., četvrtak
Kralja
|
Kralja |
26.01.2006., četvrtak
U Zemlji toga
  Ma da, naravno, zapravo, slazem se u potpunosti upravo zbog toga sto se neke stvari emancipiraju u smisli toga.. Jer, zamisli samo da sve ovo sto o samoj biljci mislimo, zamisli da je to ono sto se djecu uci u skolama.. zamisli da je to ono o cemu razmislja doktor kada propisuje bolesnome nesto sto mozda nece izlijeciti bolest, ali nesto sto ce mozda pruziti bolesnome da u dostojanstvu doceka svoj kraj.. ovakve stvari su bit svega i mislim da je to ono sto nam je priroda namijenila kao svojoj djeci i kao svojoj braci i sestrama. Jer materijalno je iskljucivo prolazno. Ono sto trebamo cuvati, ono sto je potrebno zastiti je ono sto se nalazi u nama. To je ono sto je bitno, bilo tijelo bolesno ili zdravo. Bilo ono mlado ili staro. Bilo smjesteno u nekakvom zatvoru ili u nekakvoj palaci. To je ono sto vazi; mi, iznutra. A priroda, ako ju samo malo pogledamo, pruziuti ce nam tu priliku. Priliku da izidjemo ispod zajvere ove lazne demokracije. Poznaje li priroda demokraciju, ili bilo koji drugi politicki poredak? Ne, priroda poznaje jednu mnogo kompliciraniju politiku, ako ju tako mozemo nazvati. Beton je ono sto je proizislo iz ljudske ruke. A otkud je covjek proizisao? Od potoka; od beskonacnih zelenih suma, od polja kamilice, suncokreta,maslacaka, od oceana, od planina sto im vrh ne vidimo. Otuda je proizisao covjek, koji se covjekom naziva. Jes, nazivamo se ljudima, ali nam je to postao tek izraz, izraz koji je postao miljama udaljen od misli, nase misli, one koju smo nekad imali... Potrebno nam je samodopustenje da se vratimo na livade, u sume, da se kupamo u potocima kojima niti jedno ogledalo nije ravno, da dodirujemo krovove neba.. tada bismo znali mnogo vise nego sto znamo danas... jer tko ima apsolutno znanje ako ne prirodaa? Sigurno ne ovaj beton u kojem zivimo. Jah, Rastafari, everfearfull, everlovin´.. Jah live, fire of Judah, fire of Rastafari..   |
22.12.2005., četvrtak
Poruke * Želje * Zaveti, deca Jugoslavije
 Tito + Mi = Ljubav (Denis i Tatjana Kolundžija, učenici I i III razreda Osnovne Škole "Avram Mrazović". Sombor) Voljeni druže Tito, Prvi put pišem pismo. Sretna sam što prvo pismo pišem baš Vama. Nisam sretna što sam čula da se nalazite na lečenju. To me je jako rastužilo. (Svetlana Kostić, učenica I/1 razreda Osnovne škole "Isa Bajić", Kula) Dragi naš dtuže Tito, Petnaestog siječnja dobila sam knjižicu punu petica. Velika radost! Ali ta radost je kratko trajala. Omah u večer sam čula tužnu vijest: naš drug Tito je bolestan! Od tada moje srce ubrzano i dvostruko kuca. Kuca za Vas. Uz to neprestano ponavljam najveću želju: "Druže Tito, što pre ozdravite, vratite se među nas najmlađe da Vas razveselimo uspjesima i pjesmom!" Želim da i dalje nastavite da se borite za naše sretno djetinstvo bez bombi i straha, za sretno djetinjstvo djece cijelog svijeta! (Zora Marjanović, učenica VII/b razreda Osnovne škole "Psunjski odred", Rajić kod Novske) Dragi druže Tito, Ti si moje sunce. Mnogo mi je bilo žao kad sam čuo da si otišao u bolnicu.(Milan Pavlović, učenik III razreda Osnovne škole iz Batočine) Pišem Titu Ponovo Jože u postelji leži, svako jugoslavensko srce na njega misli - svi smo za njegovu sreću palčeve stisli. Primio je poruka od svih: radnika, vojnika, državnika stranih, al´ najviše je onih nesigurnom rukom napisanih... (Miriam Kovačević, učenica VI razreda, Banja Luka) Dragi naš druže Tito, Rastužilo nas je saznanje da si bolestan. Mi i naši stariji svakodnevno pratimo vesti o Tbom zdravlju i iz srca Ti želimo da se što skorije oporaviš. Ponosimo se Tobom. Takvog vođu, kao što si Ti, nema nijedan narod na svetu. Srdačno te pozdravljamo (Učenici Slovenačke osnovne škole u Augzburgu) Dragi druže Tito, Sve nas je potresla vesto o Tvojoj bolesti. Sa puno želja da ozdraviš, šaljem Ti svoju sliku kad sam imao šest godina. Sada imam jedanaest. Ja sam odličan đak. Želim da ozdraviš. Mislim da Ti je to dužnost. Živim u selu Bedinju koje je jako blizu Kumanova. (Dejan Relja) Zdravo! Dragi druže Tito, evo ja sam danas rešio da ti pišem, jer me zabolelo srce kad sam čuo da si bolestan. Sanjao sam Te! Pišem ti ovo pismo da Te mnogo pozdravim i poželim da Ti u najskorije vreme bude bolje. (Ajdin Ilaz, Skoplje) Dragi druže Tito, Ja sam još mali i ne idem u školu, ali malo znam pisati. Čuo sam na televiziji da Vas boli noga. Zato Vam želim da brzo ozdravite i da vas ne boli noga. Vaš mali pionir (Tomislav Perković, Ulica Vuka Karadžića broj 17, Titograd) Voljeni Tito, Ja sam iz sela Labuništa Struškog, Makedonija. Učenik sam petog razreda Osnovne škole "Maršal Tito". Bio sam u bolnici u Ohridu. Boleli me zglobovi. Sad mi je dobro. Neka i Tebi bude dobro, voljeni Tito. Želim da što pre ustaneš. (Salija Šerifovski) Dragi i voljeni druže Tito, Dvadeset osmog januara ići ću da operišem krajnike. Pošto nisam baš hrabra, uplašila sam se. Ali kad sam videla kako Ti podnosiš bolest, čvrsto sam rešila da operišem te nikakve krajnike. Druže Tito, ako imaš da piješ neke gorke lekove, a baš Ti se ne piju, seti se gorkih vremena od običnog gorkog praška. Želim da budem lekar, hirurg. Trudiću se da izmislim prašak za pomlađivanje starijih ljudi. Dođi u Staru Pazovu. Kad dođeš, navrati kod mene - moja je kuća u Ulici Slatkovićeva broj 18. (Jarmila Pap) Vratite nam se brzo! (Helena i Eugen izu Dugog Sela) Dragi druže Tito, Rastužila nas je Tvoja bolest. Želimo i verujemo da ćeš uskoro ponovo biti s nama. To je naša želja -nikada nismo imali veću. Puno si učinio za nas, zato smo Te toliko zavoleli. Potreban si svima nama. (Učenici Osnovne škole "Djuro Salaj", Subotica) Dragi druže Tito, Teško nas je dojmila vijest o Tvojoj bolesti. Duboko smo potreseni - Ti si nas naučio kako se cijeni svaki komadić kruha. Zahvalni smo Ti! (Pioniri Osnovne škole "J. Milovac", Starigrad - Paklenica) Dragi naš voljeni Tito, Tata nam kaže da si bolestan, ali treba da verujemo u Tebe, jer si navikao da se boriš. Kaže da smo mi, Tvoji pioniri, najsrećnija deca na svetu, jer si se borio za naše srećno detinjstvo i za našu budućnost. Zato si Ti i Maršal budućnosti! Dragi Druže Tito, stavi našu ljubav i naše želje na svoje rane. Biće to najbolji melem za Tvoje ozdravljenje. (Maja i Teodora Đurišić, Beograd) Dragi druže Tito, Mi smo jedno od mnogobrojnih odeljenja naše ponosne Jugoslavije koje u svojoj učionici gleda Tvoju sliku: sada nas je duboko potresla Tvoja bolest. Mi ne vidimo Tvoju ruku koja nam maše, mi ne čujemo Tvoj glas. Zbog toga smo tužni. Uvek se čulo: "Računajte na nas!" Sada su ti glasovi jači, snažniji. Želeli bismo, druže Tito, da se samo šališ i da, u stvari, nisi bolestan. Reci da je tako da možemo s radošću ići u školu i da mogu odrasli, bez zebnje u srcu, ići na posao i odvoditi svoju malui decu u jaslice; ti poletarci iz jaslica su, stvarno, mali i još ne shvataju zašto je mama plakala jedne noći i zbog čega tata, čim stigne s posla, uključuje radio; moraš da pobediš bolest da bi prestale mamine suze i očeva zabrinutost. (Odeljenje VII/1 Osnovne škole "Žikica Jovanović - Španac", Novi Beograd) ........ Ozdravi nam druže. Potreban si ljudima jer... zaboraviše gde se u njihovim srcima nalazi ljubav. Gde se u njihovim dušama nalazi volja, želja, sloboda, bratstvo, jednakost, jedinstvo. Pomozi ljudima, druže da pronađu te, male i u životu neophodne stvari, kako bi ponovo ljudima postali. Ovoga... ostavite i vi svoju poruku ako vam je gušt... |
21.12.2005., srijeda
 Da li mi se može na blog potpisati osoba koja je starija od 15 godina, a koja nije doživjela niti jednu ratnu ofanzivu, odnosno rat, kao takav?? Zahvaljujem. Zabrinite se malo i zapitajte se što će biti sa vašom decom. Barem jedno od desetoro djece koje će imati naša generacija biti će žrtva rata. Dok stojim za šankom delimično pijan mrzeći pomalo i sebe i druge, ubijam lagano konjak, cigarete, prijatelje dobre, moje verne sluge. Nisam od onih koji cvile, više te nemam i šta tu mogu, ja ću se posle odvući kući samo da popijem još jednu s nogu. Nisi valjda luda da se stidiš što si me prognala istočno od raja bar se nasmeši kada me vidiš, ostani đubre do kraja. Znam, neću moći još dugo da zaspim, beskrajno duge, proklete noći, kako su pogrešni dani bez tebe, tu mi ni piće ne može pomoći............ |
18.12.2005., nedjelja
BEJBE TI NISI TU
|
Jutro tek je svanulo, nezno me dodirnulo Budim se, shvatam, vise nisi tu. Otvori oci bejbe, ovaj dan je tvoj bejbe Al' bejbe, bejbe, bejbe ti nisi tu. Ref. Bejbe, bejbe, bejbe ti nisi tu Kazem, bejbe, bejbe, bejbe ti nisi tu Kada dode san, tada znam Sanjam te zadnji put Jer bejbe, bejbe, bejbe ti nisi tu. Mislis da si pametna, ustvari, bas si blesava Nema te, to je kraj, to je kraj A gde ces sada bejbe, ti si sasvim luda bejbe Jer bejbe, bejbe, bejbe ti nisi tu. Bejbe, bejbe, bejbe ti nisi tu Kazem, bejbe, bejbe, bejbe ti nisi tu Kada dode san, tada znam Sanjam te zadnji put Jer bejbe, bejbe ti nisi tu |
